Добри уредници морају бити пажљиви када читаоцима показују тешке истине, попут фотографија мртвих тела

Власти стоје иза жуте траке упозорења дуж обале Рио Грандеа где су пронађена тела салвадорског мигранта Оскара Алберта Мартинеза Рамиреза и његове скоро двогодишње ћерке Валерије, у Матаморосу, Мексико, у понедељак, 24. јуна 2019., након што су се удавили покушавајући да да пређе реку до Браунсвила у Тексасу. Мартинезова супруга Таниа рекла је мексичким властима да је гледала како њен муж и дете нестају у јакој струји. (АП Пхото/Јулиа Ле Дуц)

Напомена уредника: Можете видети фотографију на коју се позива ова колона тако што ћете померити до краја ове приче.

Новинари се понекад нађу у позицији да својој публици покажу истину коју не би радије видели.

То је место на којем се Асошиејтед прес нашао ове недеље, када је телевизијска служба набавила фотографијуОсцар Алберто Мартинез Рамирез и његова 23-месечна ћерка Валерија. Отац и ћерка Салвадора пронађени су у понедељак ујутру лицем надоле и удављени у Рио Грандеу. Они су сада слика последица америчке политике на јужној граници. АП је пренео да су Рамирез и његова породица планирали да поднесу захтев за легални азил, али су открили да је гранични прелаз затворен и да су уместо тога одлучили да препливају реку.

Фотографију је снимила на мексичкој страни реке новинарка Џулија Ла Дук ипрвобитно објављен прво у мексичким новинама Ла Јорнада. АП је набавио фотографију и написао ова прича о смрти оца и ћерке.

Шокантна слика придружује се малом портфолију култних фотографија које увеличавају патњу деце ухваћене у геополитичком хаосу, укључујући и фотографију Кевина Картера из 1993. слика изгладњелог суданског детета који је колабирао испред центра за исхрану током широко распрострањене глади, Ник Ут 1972. слика голе девојке спаљене напалмом у Вијетнаму и Нилуфер Демир 2015. слика четворогодишњег сиријског избеглице Алана Курдија испливало на обалу у Турској.

Ове фотографије имају моћ да подстакну јавност, слично као и фотографије Дејвида Џексона слика отвореног ковчега Емета Тила 1955.

Уредници АП-а препознали су моћ слике чим су је видели у понедељак увече, рекао је Пол Хејвен, директор глобалних врхунских прича. Он је рекао да фотографи АП-а имају јаку везу са Ла Јорнадом, а новинари и уредници су проверили Ла Дукову причу, укључујући интервјуисање полицајаца и других сведока који су били на лицу места. Они су прегледали оригинални фајл како би се уверили да није неприкладно уређен.

„То је правовремена, моћна слика због композиције. Отац и ћерка заједно су посебно дирљиви“, рекао је потпредседник АП за стандарде Џон Данишевски. „Иако много људи сваке године умире дуж границе покушавајући да уђу у САД, веома ретко добијамо фотографију која тако добро говори причу.

АП се мало осврнуо на Националну асоцијацију хиспанских новинара, која је објавила саопштење за јавност критикујући АП-а твеет њихове приче, која је укључивала и графичку фотографију, као „експлоататорску и дехуманизирајућу“. Председник НАХЈ-а Хуго Балта ми је рекао преко телефона да АП изгледа да користи слику како би привукао саобраћај на своју причу, не дајући својој Твитер публици избор да види слику.

„Није се много размишљало о утицају који ће слика имати на заједницу и публику“, рекао ми је Балта. „Латино заједница је створена да се осећа као да је искоришћена.

АП је направио различите изборе на другим платформама, рекао је Хејвен. Када су послали фотографију својим члановима, осигурали су да не може аутоматски да се објави. На Фејсбуку су прво избацили друге слике, тако да су корисници морали да кликну да виде дотичну фотографију. У АП мобилним упозорењима, корисници нису видели слику све док нису кликнули на причу. Али за Твитер, рекао је, осим ако не раздвоје фотографију од приче, не могу да избегну сличицу слике у твиту.

„На Твитеру смо мислили да је много новинара“, рекао је Хејвен. „То је место где људи долазе по вести.“

Сваки пут када новинска организација покаже слику мртвог тела, биће елемената експлоатације. Ако постоји огромна вредност за јавност, онда избор редакције није да ли да прикаже слику, већ како да минимизира штету.

У овом случају, АП се побринуо за имеРамирез и Валерија, да испричају своју причу, да разговарају са својом породицом и да укључе друге слике породице. Поврх тога, рекао је Хејвен, АП је посвећен документовању услова који су их натерали из Салвадора у потрази за уточиштем у Сједињеним Државама.

Неодговорно је да новинска организација штити своју публику од тешких истина. Иако је већина новинара предузела неке кораке да упозори своје гледаоце и читаоце на узнемирујућу природу слике, методе су се разликовале (већина ТВ водитеља је упозорила, док су многи сајтови са вестима захтевали клик). АП је пре свега вест. А твит првог дана била је прича о шоку фотографије.

Убудуће, новинари ће бити изазвани да користе фотографију у одређене сврхе, а не из сензационалних разлога. Одлука о томе шта, ако их има, треба уметнути да би се заштитила осетљивост члана публике, има више везе са тоном и имплицитним уредничким пактом који редакција склапа са својом публиком. Има смисла да НПР није водио са фотографијом, али читаоци веб странице виде слику док померају надоле. Јутарње вести Даласа објавиле су слику са ан колумна мишљења о убоду фотографије на сензибилитет латино тексашког републиканца. Лос Анђелес тајмс није користио слику на својој почетној страници, али се приказује на врх приче.

Почетна прича и твит АП-а били су прикладни за време и контекст приче. А друштвени медији су пре свега визуелна платформа, а слике су највреднија валута.

Балта из НАХЈ-а је нагласио да верује да јавност треба да види фотографију. Само је желео да имају прилику да то не виде. Не слажем се.

Без обзира на ваше политичке ставове о имиграцији, чињеница да толико деце пати због одлука које доноси америчка влада је нешто што сваки Американац треба да узме у обзир.

Слике понекад мењају ток историје. Фотографије из 1955. у Џет магазину са сахране Емета Тила биле су Искра који је запалио Покрет за грађанска права. Роза Паркс је рекла биографима да је њен гнев због Тила утицао на њено одбијање да се одрекне свог места у аутобусу у Монтгомерију у Алабами касније те године.

Не искоришћавајте ужасне фотографије без новинарске сврхе. Али немојте их скривати или постављати превише баријера испред њих, да не бисте прескочили свој најважнији посао.

Померите се надоле да бисте видели фотографију.

Тела салвадорског мигранта Оскара Алберта Мартинеза Рамиреза и његове скоро двогодишње ћерке Валерије леже на обали реке Рио Гранде у Матаморосу, у Мексику, у понедељак, 24. јуна 2019., након што су се удавили покушавајући да пређу реку у Браунсвил, Тексас. Мартинезова супруга Таниа рекла је мексичким властима да је гледала како њен муж и дете нестају у јакој струји. Ова фотографија је први пут објављена у мексичким новинама Ла Јорнада. (АП Пхото/Јулиа Ле Дуц)