Да ли је Доналд Трамп намерно подстицао насиље својим језиком? није битно.

Говорници и писци треба да буду одговорни за своје јавне речи било да је њихов језик дослован или фигуративан.

Трампове присталице учествују на митингу у среду, 6. јануара 2021. у Вашингтону. (АП Пхото/Хулио Цортез)

Политички сукоб у Америци, укључујући друго суђење за опозив бившег председника Доналда Трампа, делимично почива на језичкој разлици. Када говорник или писац значи нешто „буквално“ а не „фигуративно?“

Већ неко време браниоци бившег председника нас охрабрују да његове речи схватимо озбиљно, али не буквално.

У есеју на ову тему из 2011. тврдио сам да су „метафоре важне“.

Јавни говорници и писци — било да су политичари, просветни радници или новинари — требало би да буду одговорни за своје метафоре.

Метафора, облик фигуративног језика који упоређује једну ствар са другом, може бити врлина или порочна. Лоше метафоре изражавају лажна поређења, као када је бивши председник Џорџ В. Буш говорио о „крсташком рату“ на Блиском истоку против терориста. За његову част, када је упозорен, престао је да га користи.

Да ли је Трамп користио језик дизајниран да подстакне насиље? Мој одговор је „да“ и „не“.

Сећате се када је бивши председник Бил Клинтон на питање тужиоца одговорио: „Зависи од тога шта значи ’јест’?“ Нисам правник или уставни научник, али питање да ли је Трамп починио „велики злочин“ делимично зависи од тога шта значи „борба“, реч коју је бивши председник увек изнова користио да протестује против резултата. избора.

Шта је „буквално“ значење речи „борба“?

Овде су нам потребне две дефиниције. Прво за „буквално“, из Речника америчког наслеђа:

Бити у складу са, у складу са, или подржавати тачно или примарно значење речи или речи.

Сада се окрећемо дословном значењу 'борбе':

Покушати нанети штету или стећи моћ над противником ударцима или оружјем.

Како се спуштате низ слојеве дефиниција, значење борбе постаје мање дословно, као када желимо да се „боримо против рака“ или „боримо се против искушења“. У овим употребама нема никаквог насиља, само снажно противљење.

У том смислу, најчешћа употреба речи „борба“, рекао бих, су фигуре говора, поређења, метафоре. Ја то стално користим на тај начин: „Морамо се паклено борити за боље јавне школе.“

Такође злоупотребљавам разлику, посебно у прилошким облицима „буквално“ и „фигуративно“. Као у: „Када су Буццанеерси држали Чифсе без тачдауна да би освојили Супер Боул, моја глава је буквално експлодирала.“ Да јесте, моја жена би морала да позове екипу за чишћење.

Напомена о употреби у Речнику америчког наслеђа теши ме тиме што нисам сам:

Више од стотину година критичари примећују некохерентност употребе буквално на начин који сугерише управо супротно од његовог примарног смисла „на начин који је у складу са буквалним смислом речи.“ Године 1926, на пример, Х.В. Фаулер је навео пример „300.000 униониста… биће буквално бачени вуковима. Пракса не произилази из промене значења буквално сама – да јесте, та реч би одавно почела да значи „виртуелно” или „фигуративно” – али из природне тежње да се реч користи као опште интензивно значење „без претеривања”, као у На пројекту буквално нису имали никакву помоћ од владе , где се не намерава контраст са фигуративним смислом речи. Лабавија употреба речи буквално обично не ствара проблеме, али може довести до ненамерног комичног ефекта када се реч користи заједно са идиоматским изразом који има свој извор у замрзнутој фигури говора, као што је у Умро сам буквално од смеха .

ПолитиФацт има пратио Трампов језик уочи напада на Капитол , питајући да ли су његове речи подстицале насиље. Изнова и изнова, у твитовима, на митинзима и у свом говору пре побуне, Трамп користи глагол „борити се“.

Али, истина је, сви смо користили ту реч без намере насиља. Могла би се употребити јачи случај против председниковог адвоката и хајдука Рудија Ђулијанија, који је сугерисао гомили: „Хајде да имамо суђење борбом“ као једини начин да се пониште изборни резултати.

Овде ћу изнети мишљење: Доналд Трамп није намеравао да његове речи резултирају убилачким насиљем на Капитолу. Он није „буквално“ мислио да његове присталице треба да узму оружје и да га користе против полиције.

Али овде се враћам на случај који сам изнео пре 10 година: сви би требало да будемо одговорни за наш дословни језик. Али такође морамо бити одговорни за наш фигуративни језик, метафоре, поређења, аналогије и још много тога. И требало би да будете најодговорнији ако имате највишу функцију у земљи.

Ево мог сопственог фигуративног језика: Та гомила Трампових присталица била је буре динамита. Речи председника су упалиле фитиљ. У једној од најпознатијих изјава о слободама и одговорностима Првог амандмана, судија Оливер Вендел Холмс млађи, у супротном мишљењу у случају Абрамс против САД из 1919, написао је: Најстрожа заштита слободе говора не би заштитила човека у лажно узвикивање ватре у позоришту и изазивање панике.”

Било да је мислио на своје речи у буквалном или пренесеном смислу, Трамп је говорио, а присталице које су га волеле и желеле да остане председник деловале су у мржњи и насиљу. Он за то сноси одговорност, био осуђен или не. Мислим то буквално.