Пулицерови новинар Џим Двајер, дивљење

Рој Питер Кларк пише: „Оно чему се највише дивим код Двајера је његово оличење књижевног и новинарског сензибилитета.“

(Схуттерстоцк)

Напомена уредника: Поново постављамо овај чланак како бисмо одали почаст Џиму Двајеру који прати његова смрт 8. окт . Првобитно је објављен 18. јула 2006.

Када видим текстове појединих новинара, прочитаћу шта год они напишу. Јим Двиер Њујорк тајмса је један од њих. Џим је, по мом мишљењу, постао песник прозе 11. септембра, новинар који је, са посебном пристојношћу и моћи, успео да бележи дуготрајне ефекте ужасног дана.

Јим је освојио ан АСНЕ награда за истакнуто писање за његове кратке приче о конкретним објектима који су постали реликти катастрофе Кула близнакиња: а рагалица користи се за бекство из лифта, породична фотографија пронађен у рушевинама, папирна чаша користи се за напојивање жедног преживелог.

Пет година касније, бол наставља да проналази породице изгубљених. Ин недавна прича , Двиер описује невољу три породице које су сазнале да 911 трака од 11. септембра садржи гласове њихових најмилијих.

Почиње:

Не, Џо и Мари Хенли су у почетку одлучили да неће да слушају траку 911 свог сина Криса, који позива у помоћ Виндовс он тхе Ворлд.

И не, сложили су се Џек Гентул и његови синови, нису имали намеру да пуштају траку Алејне Гентул, супруге и мајке, која је позвала хитну са северног торња Светског трговинског центра.

Да ли ће 11. септембар икада бити готов, питала се Деби Андреакио, након што ју је канцеларија градоначелника позвала у понедељак, на рођендан њеног брата Џека, да каже да је телефонирао хитној служби тог јутра пре четири и по године.

Избор три примера није случајан. Двајер зна да у писаном облику три представља целину. Искористиће обећање тог броја да развије тело приче, организовано око искустава породица Ханли, Гентул и Андреакио, тим редоследом.

Обратите пажњу на још једну стратегију у том трагу: Двиер успоставља образац у прва два пасуса понављајући реч „не“, али за трећи пример, он му даје преокрет. То је добар алат: поставите шаблон, а затим га мењајте. Тамо, тамо и тамо.

У Двиер причи предвиђам посебне и необичне речи, посебно фразе које нисам навикао да виђам у вестима: „Колико год да јесу, траке имају јединствену моћ као звучне реликвије и као портали у изгубљени и невидљиви тренутак за ове три породице“. И погледајте ово: „За многе од оних који су најближи дану, објављивање снимака је још један сизифов тренутак у маршу од 11. септембра, у којем се чини да сваки корак напред у времену прати онај који их шаље враћајући се поново ка дану.”

С обзиром на катаклизмичну природу догађаја, језик религије и мита изгледа прикладан и поштује. Ако знате мит о Сизифу , можете доживети причу на дубљем нивоу. Ако не, значење можете добити из контекста.

Овде има много алата: Користите три да представите целину; успоставите образац, а затим га изокрените; користити занимљиве речи које читаоци могу разумети из контекста; не заобилазите митско или поетичко ако оно даје смисао делу.

Оно чему се највише дивим код Двајера је његово оличење књижевног и новинарског сензибилитета. Његов рад може имати поетски или наративни осећај, али он такође верује у употребу доказа и извора који, иако нису научни, стварају оно што он назива „резултатима који се могу репродуцирати“ – ствари које се могу проверити.

Рои Петер Цларк предаје писање у Поинтер-у. Може се добити путем е-поште на имејлу или на Твитеру на @РоиПетерЦларк.