Истраживање Пев открива да је емитовање омиљени извор за локалне вести, а временска прогноза најцењенија тема

Телевизија остаје најпопуларнији медиј за локалне вести, са дигиталним изворима на другом месту, а време је омиљена тема са великом разликом, према огромно ново истраживање од 35.000 одраслих објавио је у уторак истраживачки центар Пев.

Студија открива широко задовољство локалним вестима, али истовремено и невољност да се то плати. Само 14 одсто анкетираних рекло је да су директно платили локални извор вести, док, запањујуће, 71 одсто мисли да њихови локални медији добро финансијски послују – што је сасвим другачија перцепција од оне коју имају новинари у ери откупа и отпуштања.

У погледу целокупног пејзажа, телевизија је преферирани извор (38 процената често добија вести тамо), као што су прошле студије Пев-а показале, али различити дигитални извори се брзо крећу ка паритету. Радио често користи 22 одсто анкетираних, а локалне дневне новине само 17 одсто.

Неки други налази наслова:

• Испитаници су изразили снажну преференцију (81 проценат) да они који пружају локалне вести живе у заједници или да буду лично ангажовани у заједници. Али само нешто више од половине (51 одсто) каже да локалне вести које добијају углавном покривају област у којој живе.
• Што се тиче тема од интереса, налази би могли да сугеришу да се неко преусмери на додељивање уредника. Време је било подручје највећег интересовања међу 11 избора. Седамдесет одсто је рекло да је то „важно за свакодневни живот“ у поређењу са само 44 одсто за следећу најважнију тему — криминал. (Ово двоје се свакако доста прати, посебно на телевизији).

Међутим, док је девет од 10 сматрало да је „промена цена“ у њиховој заједници занимљива или веома интересантна, трећи међу 11, рекли су да је то друго најтеже бити информисано.

Насупрот томе, спорт је био од великог свакодневног интересовања само за једног од 10 испитаних. А 34 одсто је рекло да је мало или нимало заинтересовано за спортско извештавање, али је то било друго најлакше сазнати. (Мој осећај је да интензивно интересовање љубитеља спорта објашњава велике спортске рубрике у метроу и ноћне спортске извештаје на ТВ-у.)

• Када потрошачи говоре о локалним дигиталним вестима, не мисле искључиво на веб странице новина и ТВ станица. Поменути су сајтови владе, предузећа и интересних група, као и онлајн форуми, суседски билтени и листсерви.
• Четрдесет два процента испитаних навело је да добијају обавештења о локалним вестима.

Ејми Мичел, директорка новинарства у истраживачком центру Пев, рекла је у интервјуу да је необично велики број испитаника омогућио пробој по тржишту и анализу како области са различитим демографским категоријама могу да виде њихове локалне вести.

„Такође, нисам свесна свеобухватног националног погледа (на локалне вести)“, додала је, „и мислили смо да је време за то.

Студија укључује интерактивни алат за оне који желе профил локалних новинских навика и интересовања своје заједнице. И постоји низ налаза који се односе на заједнице са натпросечним процентом мањинског становништва које има већи дневни интерес од уобичајеног за вести о пословима и незапослености.

За потребе студије, надгледане заједнице дефинисане су као 99 „основних статистичких области“ (ЦБСА) – назив савезне владе за централни град и његову околину. Дакле, рурална подручја и мали градови, који су често у фокусу различитих студија новинских пустиња, не налазе се у овом делу извештаја.

С друге стране, истакао је Мичел, затварање недељника могло би да допринесе потрошачком осећају да област у којој он или она живи, чак ни у метроу, није добро покривена. Као и смањени напор који су новине уложиле у вести из рубних предграђа у односу на пре 15 година.

И постојала је одређена слобода за испитанике да имају сопствену дефиницију своје „заједнице“. Локална ТВ тржишта прилично одговарају ЦСА, рекао је Мичел, али становници можда имају ужи географски фокус интересовања.

Питао сам се и о дефиницијама у питањима о финансијском здрављу локалних кућа и спремности да се плате. Потрошачи телевизије могу исправно мислити да локалне станице добро послују као предузећа и да имају мало свијести или интереса за дубоко погоршање финансијске стране новина.

Многа истраживања су показала да читаоци радије не плаћају - посебно за дигиталне вести. Али за мене је било изненађујуће да је само 17 посто рекло да јесте. Они који су преферирали штампање као извор били су свеснији финансијских притисака и спремнији да плате, али је јаз остао.

Други скуп налаза третира политичке ставове и потрошачи преузимају поверење и пристрасност. Као што у Појнтеровом истраживању прошле јесени , Пев је открио да је јавност много задовољнија локалним него националним вестима. Републиканци су нешто вероватније него демократе да виде пристрасност у локалним медијима. И велика већина — 61 одсто — рекла је да би новинари требало да ставе ван свог локалног извештавања.

У саопштењу за штампу, Мичел (са којим сам радио деценију на Пев-овом годишњем извештају о стању вести медија) је рекао да је најзабрињавајући налаз пар питања о финансијама и спремности да се плати:

„Новинарска индустрија се већ више од једне деценије бори да пронађе структуру прихода за дигиталну еру, тако да је велики изазов за индустрију да види како велики део јавности верује да локални медији добро стоје финансијски, а не сами учествују у моделу прихода.

„Зашто људи не плаћају вести? Американци у анкети наводе различите разлоге, али квалитет покривености није велики. Уместо тога, објашњење које се пење на врх листе је да постоји толико много бесплатног садржаја. Питање за индустрију тада постаје: „Шта можемо да урадимо да натерамо публику да пожели да нам се финансијски обавеже?“

у потпуности се слажем. Неспремност да се плаћа у супротности је са тренутним тешким притиском локалних новина да поврате приходе са базом плаћених дигиталних претплатника. Такође, претпостављам да већина гледалаца ТВ вести мисли о тим извештајима као о бесплатним - не успостављајући везу коју плаћају за приступ у свом рачуну за кабловску.