Немачки проверачи чињеница: Лажне вести нису утицале на ове изборе, али још нисмо сигурни

Овај чланак је првобитно објављен на КОРЕКТИВНО и поново се објављује на енглеском уз дозволу.

Видео клип је климав. На њој се види неколико десетина тамнопутих људи на аутобуској станици у дугачкој белој одећи. Иза ове објаве на Фејсбуку стоји група која се крије иза имена налога „ Желим своју земљу назад” („Желим своју земљу назад“).

Они су написали: ' Јутрос у Лајпцигу. Не, заиста не можете говорити о #исламизацији, #репопулацији или #отуђењу. Молимо поделите и лајкујте страницу .” („Јутрос у Лајпцигу. Да ли и даље мислите да нам не треба дозволити да причамо о #исламизацији, #репопулацији или #отуђењу. Молимо поделите и лајкујте страницу.“) 9. септембар је. Клип ће бити подељен на Фејсбук неколико хиљада пута.

Одмах смо проверили овај видео и открили да су људи на овом снимку афрички хришћани у празничној одећи. Управо су дошли са церемоније крштења.

Ово је један од примера такозваних „лажних вести“ које смо пронашли и разоткрили у последњих неколико недеља. Овај видео снимак групе која се враћа са крштења је добар пример ствари ВахлЦхецк17 је до сада открио.

Ову лажну вест о наводној „исламизацији“ није приметио велики део шире јавности. Ипак, ипак је постигла свој циљ — ширење огорчења у десничарским круговима.

Од краја августа наш тим од 18 новинара, који чине две непрофитне медијске организације КОРЕКТИВНО и Први нацрт , није само тражио лажи или дезинформације, већ је објавио и све већи број чланака који проверавају чињенице. У нашем дневно ажурираном билтену „#ВахлЦхецк17“ информисали смо новинаре и друге заинтересоване људе о лажним вестима и кампањама дезинформација.

Дошли смо да научимо много о овој земљи. Посебно смо сазнали како ширење емотивних објава и кампања утиче и на Немце на мрежи. Сазнали смо како се овај метод кампање користи за убеђивање маса и предлагање већине, као и за покушај утицаја на те масе.

Ево шест ствари које смо научили:

1. Ниједна лажна вест није добра вест
Немачке изборе није одлучила ниједна лажна прича; једна велика и намерно подељена политичка лаж није се појавила током протеклих недеља. Ово је добра ствар. Већина угледних истраживања показује да већина немачке популације верује традиционалним медијима — што значи великим и малим регионалним немачким новинама и њиховим традиционалним вестима „Тагессцхау“, „хеуте-Јоурнал“ и слично. Приметно је да већина Немаца из узорка не верује информацијама до којих наиђу на платформама друштвених медија као што су Фејсбук и Твитер.

Обе платформе, за које се зна да се користе за ширење дезинформација у земљама попут САД или УК, не играју значајну улогу у Немачкој. Политички дискурс се углавном не одвија на интернету. Једноставно нема толико активних корисника.

Приметили смо да је већина дисторзија и прича цитираних ван контекста подељена само неколико хиљада пута. Већину лажних вести које смо пронашли поделило је само неколико стотина корисника. Због тога им шира јавност углавном није била изложена.

Велика и апсурдна прича попут „Пицагејта“ током предизборне кампање у САД 2016. не би била успешна у Немачкој. Чини се да је немачка јавност веома свесна лажних вести.

2. Отров малих лажи
Општа свест становништва могла је бити узета у обзир за израду још једне стратегије дезинформисања. Приметили смо многе мале лажне вести — мемове, монтаже, полуистините тврдње, изобличења или лажно одабране бројке и датуме. Већину времена, ове дезинформације су биле о политици миграција, избеглицама, политици азила или злочинима које су наводно починили мигранти.

Пропагатори ових лажних вести очигледно су циљали на ксенофобе и њихов страх да ће изгубити свој „културни идентитет“. Многе од ових малих прича круже на регионалном нивоу, као и (највероватније) унутар затворених група на Фејсбуку. Претпостављамо да у потпуности ступају на снагу регионално и у затвореним круговима. Ово су места на којима је лажне вести тешко оповргнути, јер их је тешко ући у траг проверивачима чињеница. Сам број ових група чини их заморним откривањем. Такође, због тога што се гласине шире у тако малим круговима, не привлаче пажњу медија.

3. Лажне се шире десницом
Готово све дезинформације вредне пажње распрострањене су унутар десничарског окружења. Тамо је Алтернатива за Немачку (АфД) водила провокативну и поларизујућу кампању. Присталице странке, као и недавно њени највиши чланови особља, показали су се као главни пропагатори лажних вести. То потврђују наши чланци за проверу чињеница, као и истраживања и радови стручњака.

4. Руски ботови спавају — скоро
До прошле суботе, непосредно пред изборе, сви истраживачи ботова са којима смо били у контакту нису могли да потврде повећану активност руских ботова. Ботови који су били у употреби су радили претежно у корист АфД-а. Они су чинили између 7 и 12 одсто саобраћаја на Твитеру.

Према речима стручњака за друштвене ботове Бена Нимоа, тек прошле суботе је активиран ботнет да би радио на тему изборне преваре — у случају слабог резултата за АфД.

4. Бес и огорчење — аналогни и дигитални
Талас беса који прати наступе Ангеле Меркел на изборима од августа такође доминира интернетским дискурсом. Овај талас је већ јасно примећен у недељама пре уличне кампање. Улични протести су организовани и онлајн. Друштвени медији су показатељ раста беса. Онај ко гласно плаче, онај ко твитује дезинформације сугерише љутит морал, али не показује љуту већину. Ови корисници су радили на искривљавању политичког дискурса, чинећи готово немогућим да се конструктивне дискусије и рационални спорови укоре.

5. Дошли су да остану
Лажне вести, искривљавања и свесно дељене полуистине су постојале одувек, посебно у предизборним кампањама. Данас, дигитално, могу се брже делити и појачавати.

Ови избори су открили да је немачка јавност отворена за добро информисану политичку дебату. Ипак, велики део друштва је подложан кампањама дезинформација. Постало је очигледно да овај метод дезинформација још није исцрпљен. Забрињава чињеница да су пропагатори негативне кампање тек почели. Можда су ово лето искористили да вежбају своје стратегије.

6. Прво размисли, па подели
Лажне вести нису изазвале ни успон екстремно десничарске АфД нити њен недавни изборни успех. Лажне вести нису проблем, колико израз основног проблема. Ипак, лажне вести су спори отров за демократију. Због тога је потребно томе супротставити се и инсистирати на просвећеној политичкој расправи заснованој на чињеницама. Да бисмо могли да гарантујемо слободно мишљење и да гарантујемо нашу кохабитацију као толерантно друштво, неопходно је демаскирати кампање дезинформација кроз проверу чињеница.

Провера чињеница је преузела важну улогу у образовању о дигиталним медијима. Практикује један принцип: „Прво размисли, па онда подели“. Научили смо о изузетно важној улози медијског образовања, јер смо сви ми пошиљаоци и примаоци информација. И сазнали смо да је улога новинара као чувара информација ослабила.

Остаје релевантно открити зашто лажне вести могу да ступе на снагу. Зашто је толико људи спремно да верује у гласине и да их шири?

Ако успешно радимо на томе да повратимо нит разговора са љутитим и уплашеним, лажне вести више неће имати шансе.